На оклади добио дјевојку 0001    Вино пили до два побратима 0002    У Карловцу граду бијеломе, 0003    Једно побро од Карловца бане, 0004    А други је Јунаковац Марко. 0005    Кад им вино угријало тило, 0006    А ракија еглен отворила, 0007    О свачему побри бесидише: 0008    О јунаштву и о добрим коњма, 0009    Па је бане Марку бесидио: 0010    „Побратиме, Јунаковче Марко! 0011    Би ли мени казати умио, 0012    Колико је хода до Мостара?” 0013    Одговара Јунаковац Марко: 0014    „Побратиме, од Карловца бане! 0015    Добром коњу и добром јунаку 0016    Три дни хода и тамо и амо, 0017    А горему коњу и јунаку 0018    Седам дана и тамо и амо. 0019    Али мени и дорину мому 0020    За дан отић’ и тамо и амо.” 0021    Зачуди се од Карловца бане, 0022    Што говори Јунаковац Марко, 0023    Па овако њему бесидио: 0024    „Не будали, драги побратиме! 0025    Ако одеш за дан до Мостара, 0026    За дан одеш и тамо и амо, 0027    Ево теби хиљаду дуката 0028    И ево ти двори и тимари, 0029    И ево ти била кула моја. 0030    А кад дођеш од Мостара града, 0031    Одсици ми са рамена главу!” 0032    Ту се побри за руке примише, 0033    И свој оклад тако потврдише. 0034    Марко оде двору бијеломе, 0035    Па старици мајци бесидио: 0036    „О старице, моја мила мајко! 0037    Тимари ми дору од мегдана, 0038    Љуто сам се јунак окладио 0039    С мојим побром, од Карловца баном 0040    За имање и за русу главу: 0041    Да ћу отић’ до Мостара града, 0042    За дан отић’ и тамо и амо, 0043    И донити турско обилижје, 0044    Или главу, ил робињу младу. 0045    Већ те молим, мила мајко моја, 0046    Тимари ми дору од мегдана, 0047    Ако желиш, да ти дође Марко.” 0048    Па он леже на меке душеке, 0049    Па он заспа кано јање мало. 0050    Да је кому погледати било 0051    Стару мајку Јунаковца Марка, 0052    Како му је дору тимарила: 0053    Пере њега водом и сапуном, 0054    У сунђер му воду покупила, 0055    А на чешаљ длаку изводила, 0056    Па га седла седлом од кадифе, 0057    Примиче му и зоби и сина. 0058    Таман бише зора забилила, 0059    Уранио од Карловца бане, 0060    Па дозивље Јунаковца мајку: 0061    „Чујеш ли ме, Јунаковца мајко! 0062    Је ли Марко рано уранио 0063    Је ли мога’ у Петрово поље?” 0064    Ал старица њему одговара: 0065    „Не будали, од Карловца бане, 0066    Ево Марко на душеку спава!” 0067    Кад се Марко од сна пробудио, 0068    Он се скочи на ноге јуначке, 0069    Па ето га низ бијелу кулу, 0070    Па извади товена дорина, 0071    Притеже му на боке колане, 0072    Сва четири једно по другому 0073    А по њима ибришим-тканину, 0074    Приведе га к бињектиш-камену, 0075    „Језус!” рече, у седло му клече 0076    Па одлети кано ластавица. 0077    Кад је доша’ Карловцу на врата 0078    Он се маша у џеп од доламе 0079    Па извади до дви меџидије, 0080    Па их даје до двим топџијама, 0081    Да опале два топа гласника, 0082    Нек се знаде, кад отиде Марко. 0083    Кад пукоше два топа гласника, 0084    По Карловцу огрануло сунце, 0085    Он у поље коња угонио, 0086    Све се поље димом задимило, 0087    Ал се кроз дим Јунаковац види: 0088    Свитли му се крило позлаћено, 0089    Кано муња кроз облаке густе. 0090    Брзо Марко поље прилетио, 0091    У Котаре бише долетио; 0092    И Котаре брзо прилетио, 0093    У Петрово поље долетио; 0094    И брзо га бише прилетио, 0095    У Врљичко поље долетио; 0096    И брзо га бише прилетио, 0097    Па у Сињско поље долетио; 0098    На Цетину воду долетио, 0099    Но Марку ти добра била срића, 0100    На води га дочекала барка, 0101    Па пребаци себе и дорина, 0102    Па се скочи њему у седлашце, 0103    Па окрену гори уз Ведрину; 0104    И Ведрину брзо прилетио, 0105    К Тихорици брзо долетио; 0106    Па је и њу Марко прилетио 0107    На Аржано бише долетио; 0108    И Аржано бише прилетио, 0109    У Виницу брзо долетио; 0110    И брзо је бише прилетио, 0111    Долетио испод Завелина, 0112    И брзо га Марко прилетио, 0113    На Посушје бише долетио; 0114    И Градац је Марко прилетио, 0115    У Коцерин бише долетио; 0116    И Коцерин бише прилетио, 0117    На Мостарско поље долетио; 0118    И Мостарско поље прилетио 0119    На Неретву воду долетио; 0120    На Неретви перу перачице, 0121    Божју им је помоћ називао: 0122    „Божја помоћ, кито перачица!” 0123    Липо су му оне прихватиле: 0124    „Да Бог добро, незнана делијо!” 0125    Још је њима Марко бесидио: 0126    „Да вам бора, кито перачица, 0127    Би ли мени казати умиле, 0128    Гди су двори мога побратима, 0129    Мога побре Нозретић Алије?” 0130    Липо су му цуре бесидиле: 0131    „Када уђеш у прве сокаке, 0132    Окрени се с десна налијево, 0133    Лако ћеш му познавати кулу, 0134    Његова је од свих кула виша, 0135    А на кули од злата јабука. 0136    Ево овди сека Нозретића, 0137    По имену Фатима дивојка.” 0138    Кад је Марко цуру разумио, 0139    Он овако Фати говорио: 0140    „Драга сестро мога побратима, 0141    Напој мене студене водице!” 0142    Кад је Фате Марка разумила, 0143    Захватила студене водице, 0144    Па је дала Јунаковцу Марку, 0145    Кад се Марко воде понапио, 0146    Додаде јој видро позлаћено, 0147    Па се маши у џеп од доламе, 0148    Па извади од злата јабуку, 0149    Па ју даје секи Нозретића: 0150    „На то теби, секо Нозретића, 0151    Нека знадеш, ког си напојила!” 0152    Хтиде цура да прими јабуку, 0153    Ал је Марко ухвати за руку, 0154    Па ју баци за се на дорина: 0155    Три ју пута ухватио пасом, 0156    А четврти од ћорде кајасом, 0157    Па полети трагом унатраге. 0158    Кад то виде младе перачице, 0159    Одлетише Нозретић Алији, 0160    Па му кажу, што је и како је. 0161    Кад Нозретић ричи разумио, 0162    Он се скаче на ноге јуначке, 0163    Па прихвати бријаткињу ћорду, 0164    И понесе копље убојито, 0165    Па ето га у топле подруме: 0166    Он извади ђогу виленога, 0167    Нит га седла, нити га самари, 0168    Већ се баци на гола коњица, 0169    Па за Марком јуриш учинио. 0170    Док Алија коња посиднуо, 0171    Таман Марко поље прилетио; 0172    Док Алија поље прилетио, 0173    Таман Марко на Коцерин дође; 0174    Таман Марко на Градац изађе. 0175    Ту на Градцу жењу жетелице, 0176    Божју им је помоћ називао: 0177    „Божја помоћ, младе жетелице!” 0178    Липо су му оне прихватиле: 0179    „Да бог дао, незнана делијо!” 0180    Па је њима Марко бесидио: 0181    „Да вам бора, кито жетелица, 0182    Је ли давно подне захучило?” 0183    Оне су му младе говориле: 0184    „Не будали, незнана делијо! 0185    До два сата јоште ти га нема.” 0186    Када Марко цуре разумио, 0187    Он повади сабљу из бедрице, 0188    Па засиче по каменој стини, 0189    Па овако цурам’ бесидио: 0190    „Да вам бора, кито жетелица! 0191    Ако за мном потира изађе: 0192    Који јунак ’вако не засиче, 0193    Нек не иђе за мном у потиру!” 0194    С тиме бодне коња од мегдана. 0195    Док Алија на Градац изађе, 0196    Таман Марко на Посушје дође. 0197    Алији су цуре казивале, 0198    Што је река’ незнани делија. 0199    Кад Алија ричи разумио, 0200    Он повади бријаткињу ћорду, 0201    Па засиче по каменој стини: 0202    Боље Але засикао бише, 0203    Нег делија Јунаковац Марко, 0204    Па отишћа коња од мегдана. 0205    Док Алија у Посушје дође, 0206    Таман Марко испод Завелина; 0207    Док Алија испод Завелина, 0208    На Аржано Марко долетио. 0209    Док Алија на Ажано дође, 0210    Таман Марко Тихорицу прође. 0211    Док Алија Тихорицу прође, 0212    Таман Марко низ кршну Ведрину; 0213    Док Алија низ кршну Ведрину, 0214    Марко дође до воде Цетине. 0215    Ал је Марко лоше сриће био: 0216    На води га не дочека барка, 0217    Па он сјаши с товена дорина, 0218    С њега скида Нозретића секу, 0219    Па ју сида на студену стину, 0220    А он води дору од мегдана. 0221    Сиди цура на стини студеној, 0222    Рони сузе низ образ румени 0223    И овако она бесидила: 0224    „Јадна мајко, што си ме родила? 0225    За кога сам тило одгојила, 0226    Нег за мога Јунаковца Марка, 0227    А сада ме одведе катана, 0228    Кому не знам рода ни племена!” 0229    Када Марко цуру разумио, 0230    Он је њојзи тихо бесидио: 0231    „Да ти бора, секо Нозретића, 0232    По чему би познавала Марка?” 0233    Али му је цура бесидила: 0234    »Кад је једном био на Мостару, 0235    Грдно су га обранили Турци, 0236    По мишници, по десници руци.” 0237    Кад је Марко ричи разумио, 0238    Он узгрће уз руке рукаве, 0239    Каже ране на десници руци. 0240    А кад цура ране угледала, 0241    Она Марку тихо бисидила: 0242    „Бижи, Марко, срце из нидарја, 0243    Сад ће брате Нозретић Алија!” 0244    Тад се Марко на ноге скочио, 0245    Па се баца дори у седлашце, 0246    За се меће секу Нозретића, 0247    Нит је веже пасом, ни кајасом, 0248    Већ је њојзи тихо бесидио: 0249    „Држ’ се, Фато, ако ти је драго!” 0250    Око њег се цура обавила. 0251    Па потира дору на Цетину, 0252    До по воде допливао није, 0253    У та доба Нозретић Алија, 0254    Узврти се код воде Цетине, 0255    Ал на воду ударит не смиде, 0256    Па дозива Јунаковца Марка: 0257    „Побратиме, Јунаковче Марко! 0258    Држи ми се, ево ти јабуке!” 0259    И баци се копљем стојимице, 0260    Ал је Марко стари мегданџија: 0261    По свому се коњу приклопио, 0262    Прико себе копље прогонио, 0263    У десну га руку ухватио, 0264    Па га ломи на двоје на троје, 0265    Па га баци у воду Цетину. 0266    А кад Марко из воде изађе, 0267    Алији је тихо бесидио: 0268    „А мој шуро, Нозретић Алија! 0269    Кад се другом вратим у пунице, 0270    Ја ћу тебе липше даровати, 0271    Бритком сабљом и десницом руком.” 0272    С тим отишћа дору од мегдана. 0273    Брзо Сињско поље прилетио, 0274    У Врљичко поље долетио; 0275    И Врљичко поље прилетио, 0276    У Петрово поље долетио; 0277    И Петрово поље прилетио, 0278    У Котаре брзо долетио; 0279    И Котаре брзо прилетио, 0280    На Зрмању воду долетио; 0281    И Зрмању воду прилетио, 0282    Ал ту Марко лоше сриће био: 0283    Коњ му пада на све четри ноге. 0284    Цвили Марко кано змија љута: 0285    „Јадна мајко, што си ме родила! 0286    Лудо ћу ти изгубити главу; 0287    Ја не жалим дворе и имање, 0288    Нити желим билу кулу моју, 0289    Него жалим са рамена главу.” 0290    У та доба кита кириџија, 0291    Па је њима Марко говорио: 0292    „Бора теби, незнана делијо, 0293    Продај мени добра коња твога, 0294    Ево теби стотина цекина!” 0295    А да видиш момка кириџију: 0296    До Маркова долази дорина, 0297    Па је Марку тихо бесидио: 0298    „Бора теби, незнана делијо, 0299    Јеси л’ гдигод воду припливао?” 0300    А Марко му ’вако одговара, 0301    „Јесам, брате, на води Цетини.” 0302    Када га је момче разумило 0303    Пушта коњу четири колана, 0304    По коланим’ везену тканицу. 0305    Скочи доре кано била вила! 0306    Кад то види Јунаковац Марко, 0307    Он се маша у џеп од доламе, 0308    Па извади десет меџидија, 0309    Па их даје момку кириџији, 0310    Па се баци дори у седлашце. 0311    За се меће секу Нозретића, 0312    Па полети кано соко сиви 0313    Па у Личко поље долетио. 0314    Брзо га је Марко прилетио, 0315    У Карлово поље долетио. 0316    И брзо га бише пролетио, 0317    Па ето га Карловцу на врата! 0318    Па се маша у џеп од доламе, 0319    Па извади до дви меџидије, 0320    Па их даје до двим топџијама 0321    Да опале два топа гласника. 0322    По Карловцу још гријаше сунце. 0323    Кад је бане топове зачуо, 0324    Прид Марка је бане ишетао: 0325    Руке шире, у лице се љубе, 0326    Па је бане Марку бесидио: 0327    „Побратиме, Јунаковче Марко! 0328    Ја већ видим, што је и како је. 0329    Да сам своју изгубио главу. 0330    Већ ти бора, драги побратиме, 0331    Ено теби све моје имање, 0332    И ево ти хиљаду цекина, 0333    И ено ти била кула моја, 0334    Ал те молим, драги побратине, 0335    Поклони ми русу главу моју!” 0336    Када Марко ричи разумио, 0337    На то се је круто смиловао, 0338    Па овако бану говорио: 0339    „Алал теби све твоје имање! 0340    Ето твојих хиљаду цекина, 0341    И ето ти била кула твоја 0342    И алал ти са рамена глава, 0343    Ал — доћ’ ћеш ми за винчана кума!” 0344    Липо Марко цуру покрстио, 0345    Па ју винча себи за љубовцу. 0346    И пирује три недиље дана. 0347    Онда било, сад се спомињало, 0348    А ми, друзи, здраво и весело!